Author Topic: moj rodni grad  (Read 571 times)

Arsen Wenger

  • Youth team
  • *
  • Posts: 3
    • View Profile
moj rodni grad
« on: December 29, 2013, 07:01:06 PM »
O IZGUBLJENOM GRADU SARAJEVU Punih deset godina pisao sam SARAJEVSKU TRILOGIJU (ČUVAR ADRESE, POSLEDNJI LET ZA SARAJEVO i HRONIKA IZGUBLJENOG GRADA), pokušavajući da se konačno oslobodim opsesije tog grada koji me muči, koji sam izgubio i koji još jedino mogu da sanjam, a to činim često. To što sam radio je svojevrsna literarna terapija, pokušaj oslobadjanja od te opsesije. Verovao sam, ako popišem sve stvari koje sam voleo u tom gradu, ljude koje sam poznavao, za mene važne dogadjaje, možda ću se zauvek osloboditi tog sna koji mi je oduzet. Dakle, pravio sam to Sarajevo od obojenih kockica, otpadaka sećanja, od fragmenata reči i lica, mirisa, boja i zvukova, da bi načinio jedan grad u tri knjige koje će zavek postojati i koji više niko nikada neće moći da mi otme, kao što su mi oteli ovaj. OD ISTOG PISCA, Momo Kapor

Romanista

  • Youth team
  • *
  • Posts: 35
    • View Profile
Re: moj rodni grad
« Reply #1 on: February 03, 2014, 05:09:26 PM »
Evo nesto od Kapora, meni posebno drago zbog Hercegovine :-D

OBRAD (Momo Kapor)

Obrad Milićević, rodom iz sela Zvjerine u Hercegovini, gde ne uspeva ništa drugo sem Hercegovaca, odluči da se 1922. prijavi za žandara u Bileći. Prođe sve ispite.

Bio je zdrav k'o dren, pametan, pošten i hrabar, pogađao je u metu, trčao brže od ostalih, rukovao sabljom i bajonetom, bacao najdalje kamena s ramena, nije pušio ni pio, a bio je, kao što se zna, iz dobre familije...

Na kraju, pošto ga primiše u žandare, trebalo je da potpiše rešenje, ali on odbi da to učini.

'Zašto nećeš da potpišeš?', upitaše ga.

'Ne umijem', odgovori. 'Nijesam pismen'.

'Kako, jadan, nijesi... pismen? Pa kako ćeš pisati prijave i zapisnike kad se što desi?'

I tako ga i pored svega ne primiše u žandare, te se on iseli u Ameriku, kuda otputova italijanskim šipom 'San Đovani di Mesina' iz luke Kotor, gde je neki Dubrovčanin, po imenu Baltazar Gradi, sakupljao Hercegovce za rad u rudnicima Bjut Montane.

Kao što kaže stara poslovica: 'Hercegovina sav svijet naseli, a sebe opet ne raseli.'

Posle mnogih potucanja, Obrad, kojem su u Nevjorku upisali novo ime O'Brajen, tražeći mesto slično rodnoj Zvjerini, naseli se na severozapadu države Arizone, prema granici Kalifornije, ispod planine Krosman. Živeo je siromašno baveći se onim čim se bavio i na Zvjerini - uzgajao ovce čije je meso prodavao u obližnjem gradu Havasa Sitiju. Država Arizona mu dala sto jutara potpuno neplodne zemlje za simboličnu cenu od pet dolara.

Jednoga dana dok je kopao veliku rupu da napravi čatrnju, istu onakvu kao što je imao u Hercegovini (u tom kraju nije bilo druge vode sem kišnice), iznenada poteče nafta. Postao je tako bogat preko noći. Sagradio je prostranu kuću u kolonijalnom stilu, a za svoju dušu podigao jednu sasvim malu, kamenu, kao što je bila ona u kojoj se rodio, sa ognjištem, gredama i ovnujskim kožama na kojima je spavao sanjajući Zvjerinu.

I tako, dođe i dan da se njegova kompanija spoji sa Standard ojl kompanijom, koja je iz Feniksa poslala čuvenog advokata da se potpišu ugovori. Ali on odbi da stavi svoj potpis!

'Zbog čega nećete da potpišete ugovor?', upita ga zapanjeni advokat.

'Nijesam pismen', odgovori on.

'Gospodine O'Brajen', reče advokat, 'vi ste jedan od najbogatijih ljudi u Arizoni. Šta biste tek postali da ste znali da pišete!'

'Postao bih žandar u Bileći', odgovori Obrad.
- See more at: http://znakoviporedputa.com/poucne-price/206-obrad-momo-kapor#sthash.IjkM0hi4.dpuf